Pretraga
Prijava

Fizička sposobnost u savremenom životu

Fizička sposobnost u savremenom životu

Kada kažemo fizička sposobnost, uglavnom mislimo na sposobnost osobe da obavlja određene fizičke aktivnosti. Većina ljudi ima strah od vežbanja zbog nepoznavanja tehnike izvođenja aktivnosti, ali to nikako ne bi smeo da bude, ograničavajući faktor za bavljenje sportom.

Fizička aktivnost, odnosno kretanje čoveka uopšte, možemo posmatrati sa dva aspekta:

Manifestni ili vidljivi aspekt

Kod Manifestnog je karakteristično da je od očigledan, jasan za izvođenje čovekovog kretanja i ogleda se u neposrednom posmatranju: trčanje, skok u vis, bacanje kugle ili salto napred, vožnja bicikla, itd.

Latentni ili prikriveni aspekt

Latentni  ili tajni ili prikriveni aspekt predstavljaju fizičke sposobnosti koje nije moguće
neposredno posmatrati, niti ocenjivati ili meriti, ali one u velikoj meri uslovljavaju kvantitet i kvalitet vidljivog aspekta ljudskog kretanja.
Latentne fizičke sposobnosti moguće je posredno posmatrati preko vidljivog aspekta kretanja.

U velikoj meri vidljivi aspekt se može poistovetiti sa tehnikom izvođenja određenog pokreta ili kretanja. U svakom kretanju prisutan je i manifestni i latentni aspekt. Ova dva aspekta najčešće nemaju relativno jednaku ulogu. Osoba koja izvodi aktivnost u kojoj preovlađuje vidljivi aspekt (tehnika) krajnje pojednostavljeno može biti ocenjena sa: ume – odnosno ne ume da izvede određenu aktivnost. Osoba koja izvodi aktivnost u kojoj preovlađuje skriveni aspekt (fizička sposobnost) krajnje pojednostavljeno može biti ocenjena sa: može – odnosno ne može da izvede određenu aktivnost. Kao što je već rečeno, fizičke sposobnosti predstavljaju složen sistem, pa je opravdano govoriti o njegovoj strukturi.

Fizička sposobnost čoveka i struktura sposobnosti

Pregled različitih struktura fizičkih sposobnosti,  strukturu fizičkih sposobnosti čoveka čine sledeće sposobnosti: snaga, brzina, izdržljivost, gipkost (pokretljivost) i okretnost. U strukturu fizičkih sposobnosti možemo uvrstiti i još neke sposobnosti ravnoteža, preciznost i drugi. Često se za snagu, brzinu i izdržljivost koristi naziv primarne (esencijalne, bazične) sposobnosti, dok su ostale sposobnosti sekundarne, odnosno na neki način predstavljaju nadogradnju. Jedan od glavnih zadataka u rekreaciji, a naročito u fitnesu je usavršavanje fizičkih sposobnosti.To podrazumeva podizanje nivoa fitnesa, koje se postiže odgovarajućom fizičkom pripremom.

Fizička sposobnos kod vežbača kako se meri? Zašto je podizanje nivoa fizičkih sposobnosti vežbača u fitnesu važan zadatak?

Fizička sposobnost je sposobnost da se izvede fizička aktivnost na adekvata način. U fizičkoj kulturi, rekreaciji i fitnesu fizičku aktivnost predstavlja fizičko vežbanje. Ali u širem smislu fizička sposobnost govori o adekvatnosti da se odgovori na zahteve posla, dnevnih aktivnosti.

Koordinacija je sposobnost brzog učenja i efikasnog izvođenja složenih motoričkih zadataka. U okviru koordinacije okretnost kao sposobnost izvođenja motoričkih zadataka koji podrazumevaju pokrete i kretanja celog tela i spretnost kao sposobnost izvođenja motoričkih zadataka rukama (šakama, prstima).

U današnje vreme više ljudi nego ikada ranije, učestvuje u rekreativnom fizičkom vežbanju, ali je
prosečan nivo razvoja fizičkih sposobnosti na nivou populacija razvijenih zemalja sve niži. Ovu naizgled kontradiktornu činjenicu lako je razumeti ako se zna da oni koji se ne bave rekreativnim vežbanjem, a njih je još uvek mnogo više, imaju sve lošije fizičke sposobnosti i to sa ozbiljnim posledicama ponjihovo zdravlje i kvalitet života uopšte.

Fizička sposobnost u rekreaciji, zašto i usled čega pada fizička sposobnost?

Više je razloga ovako drastičnog pada fizičkih sposobnosti kod savremenog čoveka. U modernoj civilizaciji preovlađuje sedentaran (“sedeći”) način života: sedenje u automobilu, na radnom mestu, ispred televizora ili kompjutera i video igara. Rezultati brojnih studija iz celog sveta, pokazuju da je oko 80% populacije nedovoljno fizički aktivno, odnosno da vode sedentaran način života. Dok drugi podaci govore preko 50% odrasle populacije ima višak kilograma-

Hipokinezija (nedovoljno kretanje), gojaznost i psihički stres zajedno čine tzv. morbogeni trijas – tri faktora koji zajedno predstavljaju najveći uzročnik oboljevanja i smrti savremenog čoveka.

fizička sposobnost

Međutim, njihove fizičke sposobnosti su jako male, a zdravlje narušeno, tako da su sprečeni da žive
pun i nezavistan život u starosti. U fizičkoj kulturi zdravlje treba posmatrati u širem smislu, a ne samo kao odsustvo bolesti. Zdravlje ima socijalnu, psihološku i fizičku dimenziju, koja nas na ovom mestu najviše zanima. Zdravlje predstavlja sposobnost da se na adekvatan način odgovori na mnogobrojne izazove svakodnevnog života i uslov je pune realizacije životnih potencijala. Jedan od glavnih zadataka fitnesa je obezbediti da vežbanje ima pozitivan uticaj na zdravlje u najširem smislu.

Šta je zdravstveni fitnes i kako ga možemo posmatrati?

Zdravstveno usmereni fitnes ili skup fizičkih sposobnosti u vezi sa dobrim zdravljem u najširem
smislu možemo definisati kao dostizanje ili održavanje fizičkih kapaciteta koji su povezani sa dobrim ili poboljšanim zdravljem i neophodni su za obavljanje svakodnevnih aktivnosti i suprostavljanje očekivanim ili neočekivanim fizičkim izazovima.
Pravilno izabrana i na stručan način dozirana fizička aktivnost, odnosno fizička priprema i dobra fizička sposobnost koja iz nje proističe, mogu imati veliki pozitivan uticaj na zdravlje. U ozbiljnim naučnim istraživanjima dokazana je obrnuta korelacija između redovnog fizičkog vežbanja i oboljevanja od: kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2, osteoporoze, gojaznosti, raka dojke i debelog creva, anksioznosti depresije.

Ko

Fizička neaktivnost je dakle samostalni faktor zdravstvenog rizika za mnoga hronična oboljenja.
Redovna, individualno dozirana fizička aktivnost ima jako povoljan uticaj i na druge faktore rizika. Različite fizičke aktivnosti razvijaju različite sposobnosti i imaju sasvim različit uticaj na zdravlje.
Struktura zdravstveno usmerenog fitnesa je ista kao i kod fitnesa usmerenog ka postignuću,
karakterističnog za sport i performanse.

Razlika je pre svega u stepenu u kome su određene fizičke sposobnosti neophodne ili poželjne.

Generalno, u sportu je neophodan viši nivo razvoja fizičkih sposobnosti, nego što su potrebe opšteg
zdravlja i fitnesa. Takođe, postoje sposobnosti veoma važne u sportu, koje su sa aspekta rekreacije i
zdravstveno usmerenog fitnesa prilično nevažne. Da bi smo, polazeći od zdravstvenog kriterijuma,
odredili u kom stepenu je potrebno razvijati pojedine fizičke sposobnosti, neophodno je da znamo:

Koje savremene bolesti najviše ugrožavaju zdravlje čoveka?

Činjenica je da su najčešće bolesti današnjeg čoveka bolesti kardiovaskularnog sistema – srca i
krvnih sudova, kao i brojne bolesti i zdravstvene tegobe sa ovima u vezi (hipertenzija, angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, itd.). Pored navedenih, sledeći na listi najugroženijih su delovi lokomotornog aparata: kosti i zglobovi – naročito kičmeni stub, ramena i kukovi (kifoza, lordoza, skolioza, artroza, osteoporoza, itd.)

 

Fizička sposobnost i njen značaj

Da li bi trebalo razvijati  fizičku sposobnost, da bi se sprečio ili odložio nastanak tih bolesti?

Izdržljivost, odnosno njen najkarakterističniji vid – kardiovaskularna izdržljivost ili aerobna opšta izdržljivost je fizička sposobnost čiji razvoj predstavlja najbolje sredstvo u prevenciji i lečenju
kardiovaskularnih bolesti. Najefikasnije aktivnosti za razvoj izdržljivosti su ciklične aktivnosti: hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, itd. Snaga, pre svega mišića trupa, kao i pokretljivost, naročito kičmenog stuba, kukova i ramena, su sposobnosti čijim razvojem se uspešno može odupreti pomenutim bolestima lokomotornog aparata.

U rekreaciji, a naročito fitnesu najviše pažnje treba posvetiti razvoju sledećih fizičkih sposobnosti: aerobna izdržljivost, snaga i pokretljivost. Smatramo da je aerobna izdržljivost ipak najvažnija među njima. Ostale fizičke sposobnosti imaju daleko manji značaj za većinu prosečnih učesnika u rekreativnom vežbanju. To su sledeće sposobnosti: brzina, koordinacija i ravnoteža (nekad se posmatra u okviru koordinacije). Treba istaći da na nivou rekreativnog vežbanja, postoji tzv. “pozitivan transfer” između različitih fizičkih sposobnosti. Razvojem izdržljivosti, snage i pokretljivosti koje su najznačajnije sa aspekta rekreacije, odnosno zdravstvenog aspekta, u određenoj meri se poboljšavaju brzina, koordinacija i ravnoteža.

Koji su razlozi za započinjanje sa vežbanjem?

Fizička priprema u rekreaciji i filozofiji fitnes pokreta, nema isključivo zdravstveni karakter.

Razlog za za započinjanje sa vežbanjem je lep izgled i u zdravlje. Kod žena jaki motivi za započinjanje fizičke aktivnosti su uglavnom motivi vezani za poboljšanje fizičkog izgleda i regulisanja telesne mase i da bi bile lepše sebi i drugima.

Kod mlađih muškaraca koji se rekreativno bave bodibildingom, izraženi su motiv sportskog
postignuća i, što je još interesantnije, motiv poboljšanja fizičkih sposobnosti. Poboljšanje fizičkih
sposobnosti (pre svega snage, u ovom slučaju), odnosno fizička priprema se ovde javlja kao sama sebi cilj, što predstavlja određeni vid unutrašnje motivacije, koja je najčešće dugotrajnija, stabilnija i ima veću snagu od spoljašnje motivacije, kao što je npr. poboljšanje fizičkog izgleda.

 

Šta bi trebalo uraditi da te tegobe smanjimo ili otklonimo?

Najefikasnije sredstvo za promenu telesnog sastava su vežbe snage sa tegovima ili specijalno konstruisanim spravama. Odgovarajućom fizičkom pripremom, odnosno razvojem snage dolazi do razvoja mišića.

Ukoliko se radi na  razvoju kardiovaskularne izdržljivosti, može se postići značajno smanjenje masnih naslaga u telu. Na taj način moguće je u velikoj meri popraviti fizički izgled, kako žena, tako i muškaraca.

Add Comment

Your email is safe with us.

PrijavaTeretane Beograd

Dobićete na mail link za potvrdu

Reset Your Password